Može li Beograd postati zeleni grad Balkana – Šta moramo znati

Zeleni grad, kao koncept, postaje sve važniji koncept u savremenom urbanom razvoju, jer se gradovi širom sveta suočavaju sa izazovima poput zagađenja, klimatskih promena i smanjenja prirodnih resursa.

Beograd, kao najveći grad Srbije, i jedan od najvećih na Balkanu, suočava se sa problemima zagađenja, saobraćajnih gužvi i ubrzane urbanizacije.

Međutim, postavlja se ključno pitanje: može li Beograd, uz pravilan plan i investicije, postati zeleni lider Balkana?

Zeleni plan Beograda do 2030.

Beograd je ambiciozno započeo svoju zelenu tranziciju usvajanjem Akcionog plana za zeleni grad (GCAP) i plana za održivu energiju i klimu (SECAP).

Ovi planovi predviđaju značajna ulaganja u ukupnoj vrednosti od 5,2 milijarde evra, sa jasnim ciljem unapređenja kvaliteta života građana i zaštite životne sredine.

Fokus je na sveobuhvatnoj strategiji koja pokriva različite aspekte urbanog razvoja.

Ključni ciljevi ovih planova uključuju:

• Poboljšanje kvaliteta vazduha kroz smanjenje emisija štetnih čestica.
• Smanjenje emisija gasova staklene bašte prelaskom na obnovljive izvore energije.
• Elektrifikaciju sistema javnog prevoza, čime se teži smanjenju zagađenja.

Jedan od najvažnijih prioriteta je elektrifikacija javnog prevoza, što uključuje uvođenje električnih autobusa i tramvaja kao zamenu za postojeća dizel vozila.

Ovaj potez ne samo da doprinosi smanjenju emisija štetnih gasova, već i značajno utiče na smanjenje buke u urbanim sredinama.

Početak ovog plana smo videli na liniji 20, Mirijevo 3 – Veliki Mokri Lug.

Planirane mere u okviru mobilnosti uključuju:

• Proširenje mreže biciklističkih staza radi podsticanja održivog prevoza.
• Ozelenjavanje gradskih površina, uključujući parkove i zelene pojaseve uz glavne saobraćajnice.
• Postavljanje dodatnih stajališta za bicikle kako bi se podstakao ovaj vid prevoza.

Dodatno, Beograd se obavezao da smanji emisiju ugljen-dioksida za 40% do 2030. godine, što je ambiciozan, ali neophodan korak ka postizanju održivog razvoja.

Kako bi se ovaj cilj ostvario, grad planira povećanje energetske efikasnosti i prelazak na obnovljive izvore energije, kao što su solarni i vetroenergetski sistemi.

Projekti ozelenjavanja uključuju:

• Sadnju drvoreda duž glavnih ulica kako bi se poboljšala mikroklima i smanjio efekat urbanih toplotnih ostrva.
• Kreiranje novih zelenih površina i revitalizaciju postojećih parkova.
• Unapređenje javnih zelenih zona radi boljeg kvaliteta života građana.

Pravni okvir i regulative u oblasti zelene gradnje

Beograd je već napravio značajne korake u formiranju pravnog okvira koji podržava zelenu gradnju, s ciljem unapređenja održivosti u urbanom prostoru.

Novi Zakon o planiranju i izgradnji stavlja poseban akcenat na energetsku efikasnost, održivost i ekološku odgovornost prilikom izgradnje novih objekata.

Ovaj pravni okvir osmišljen je kako bi stimulisao prelazak na ekološki prihvatljive metode gradnje koje smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu.

Energetska efikasnost i zeleni sertifikati

Prema novim regulativama, svi novi i rekonstruisani objekti moraju dobiti sertifikate energetske efikasnosti i zelene sertifikate.

Ovi sertifikati potvrđuju da zgrade ispunjavaju standarde koji uključuju smanjenje potrošnje energije, veću izolaciju, te korišćenje energetski efikasnih materijala.

Obavezni punjači za električna vozila

Regulative zahtevaju postavljanje punjača za električna vozila na ključnim lokacijama poput autoputeva, stambenih kompleksa i poslovnih zgrada.

Na ovaj način, Beograd podstiče prelazak na održiva prevozna sredstva, što doprinosi smanjenju zagađenja i promociji ekološki prihvatljivih navika.

Podsticaji za investitore

Investitori koji se odluče za zelenu gradnju imaju pravo na određene finansijske pogodnosti:

• Povraćaj sredstava za implementaciju ekoloških tehnologija.
• Porezne olakšice za projekte koji unapređuju energetsku efikasnost.
• Subvencije za korišćenje obnovljivih izvora energije i ugradnju solarnih panela ili ekološki prihvatljivih sistema grejanja.

Dodatno, Beograd intenzivno radi na razvoju propisa koji bi olakšali građanima i investitorima uvođenje zelenih rešenja. Ove regulative usmerene su ka smanjenju upotrebe neodrživih materijala i podsticanju reciklaže građevinskog otpada.

Stimulacija korišćenja prirodnih materijala

Novi zakon podržava upotrebu održivih materijala poput drveta, bambusa i recikliranih materijala. Na ovaj način se smanjuje emisija ugljen-dioksida prilikom gradnje.

Međutim, i dalje postoje izazovi u pogledu sprovođenja zakona i efikasne primene ovih regulativa u praksi. Administrativne prepreke i nedostatak koordinacije između različitih institucija mogu usporiti implementaciju ovih mera.

Izazovi u implementaciji:

• Birokratske prepreke koje usporavaju izdavanje dozvola.
• Nedostatak stručnjaka za zelenu gradnju i ekološke tehnologije.
• Niska svest građana i investitora o prednostima zelenih inicijativa.

Mogućnosti i izazovi zelene transformacije Beograda

Zelena transformacija Beograda predstavlja i veliku šansu i izazov za budući razvoj grada.

Sa sve većim fokusom na održivost, Beograd ima priliku da redefiniše svoj urbani pejzaž i unapredi kvalitet života svojih građana.

Prema stručnjacima, Beograd može postati „divan zeleni grad“ ukoliko se u narednim godinama intenzivno posveti ekološkim inicijativama i implementaciji zelenih rešenja.

Ključne mogućnosti uključuju

Beograd ima veliki potencijal za korišćenje solarne energije, vetrogeneratora i hidroelektrana, čime bi se značajno smanjila zavisnost od fosilnih goriva.

Ulaganje u modernizaciju sistema javnog prevoza, poput uvođenja električnih autobusa i tramvaja, može doprineti smanjenju zagađenja vazduha i buke u gradu.

Jedna od važnih inicijativa u ovom pravcu je i postavljanje pametnih solarnih klupa, koje osim što koriste sunčevu energiju za punjenje uređaja, doprinose podizanju svesti o održivosti među građanima. Ove klupe ne samo da pružaju funkcionalnu svrhu već i podstiču upotrebu obnovljivih izvora energije u svakodnevnom životu.

Dodatne inicijative uključuju:

• Uvođenje novih biciklističkih staza može smanjiti saobraćajne gužve i povećati mobilnost građana, dok širenje pešačkih zona doprinosi zdravijem načinu života.
• Ozelenjavanje gradskih površina i sadnja drvoreda može pomoći u smanjenju efekta urbanih toplotnih ostrva, poboljšavajući mikroklimu u gradu.
• Kroz subvencije i infrastrukturu za punjenje električnih vozila, Beograd može stimulisati prelazak na održiviji prevoz.

Izazovi u zelenoj transformaciji

Beograd se suočava sa pritiskom ekonomske ekspanzije, što može biti u sukobu sa naporima za očuvanje prirodnih resursa.

Poboljšanje kvaliteta života kroz zelene inicijative može pomoći u zadržavanju mladih u gradu, smanjujući njihov odlazak u inostranstvo.

Za uspeh zelene agende, ključno je uključiti privatne kompanije i lokalne zajednice u donošenje odluka i implementaciju projekata.

Kako se suočiti sa izazovima:

• Jasno komunicirati ciljeve i napredak zelenih inicijativa kako bi se izgradilo poverenje među građanima.
• Pronalaženje investitora i partnera koji su spremni da ulože u održive projekte.
• Podizanje svesti građana o značaju održivog razvoja i koristi koje donosi zelenija budućnost.

Zaključak

Ključ će biti u kombinaciji političke volje, efikasnih regulativa i aktivnog učešća građana.

Ako grad uspe da iskoristi dostupne resurse i sprovede planirane inicijative, Beograd može postati uzor održivog razvoja u regionu i doprineti boljem kvalitetu života za svoje stanovnike.

Sada je trenutak za delovanje kako bi se ova vizija pretvorila u stvarnost.